Pogon.hr

Pogon Jedinstvo | velika dvorana | 23. prosinca  | 20h | 40kn | Organiziraju: Studentski kulturni centar Novi Sad, Pogon i KUM – Kazalište u Močvari

 “Ubiti Zorana Đinđića” politički cabaret gorak i točan, u kome je prikazana banalnost velikog zla, izvest će se u velikoj dvorani Pogona Jedinstvo 23. prosinca 2015. u 20 sati.

Kazališni komad nastao je u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad po motivima istoimene drame koju su napisali Rajko Đurić i Zlatko Paković, a adaptaciju i režiju ove drame potpisuje Zlatko Paković.

U predstavi igraju Nikola Đuričko, Emina Elor, Bojan Dimitrijević, Jovana Stipić, Igor Filipović i Milijana Makević. Scenografiju je uradio Nikola Džafo, muziku je komponovao Božidar Obradinović, tekst songova je napisao Tomislav Marković. Dizajn plakata Vladimir Strajnić.

Predstava „Ubiti Zorana Đinđića“ odigrana je više od 30 puta, zapažena je bila na Bitef Festivalu gde je bila u Glavnom programu 2013. godine, te na Desire festivalu. Predstava je odigrana u Novom Pazaru, Beogradu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu, a 2015. odigrana je u Beču u okviru programa „Vojvodina recommended“.

Riječ redatelja:
”Na atentat na Đinđića treba gledati đinđićevski. Istina se ne nalazi, dakle, u motivima za ubojstvo premijera, nego u rezultatima tog ubojstva. Dosta se govorilo o izvršiocima, vrijeme je da govorimo o korisnicima atentata. Predstava „Ubiti Zorana Đinđića“ je osveta svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubojstvo i njime se okoristili. Njima se treba izrugivati na smrt, jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni. Predstava je poput sna, poput onog sna iz kojeg se budimo od vlastitog smeha. Ali, buđenje je košmarno, jer se budimo u jalovoj stvarnosti, bez perspektive za one koje volimo. Ovde i sada želimo dostići ironiju koja umije osvetnički da likuje nad grozom i da razveselimo Đinđićevu san.” , Zlatko Paković.

Izvod iz kritike :
“Jednočasovni brehtijanski dramski igrokaz igran na periferiji Novog Sad logično je zatvaranje jednog tematskog kruga.” Teofil Pančić, Vreme, 18.10.

“Važna i moćna predstava, izraz snage sinkretičkog i kritičkog pozorišta – gde je svaki element važan i dinamički usklađen – u kontrapunktu i u redosledu – sve to, iako pokazuje crnu sliku stvarnosti – osvetljava je superiornim kritičkim i kreativnim svetlom koje obećava, traži i garantuje – OPTIMIZAM! Čestitam!” Goran Cvetković, Radio Beograd Drugi Program

“Iako sasvim odgovarajući Brehtovoj ideji političkog teatra, namenjenog buđenju kritičkog u publici i buđenju angažmana, Pakovićev kabare „Ubiti Zorana Đinđića“ ne poseže samo za živopisnim scenama, songovima i koreografijom (Andreja Kulešević), zabavi još grotesknijoj, užasnijoj zbog teme o kojoj govori, nego on podstiče i osećaj bliskosti među istomišljenicima kojima u društvenoj realnosti ne preostaje ništa drugo nego da se dozivaju u tami. Taj osećaj je pojačan poslednjom scenom u kojoj se emituje Đinđićeva poruka da on veruje u budućnost u kojoj ćemo se videti. Njega više nema, ima li budućnosti?!” Igor Burić, Dnevnik (8.10. 2012)

“Predstava „Ubiti Đinđića“ je više nego uspešna. Tu, dame i gospodo, politika nijednog trenutka nije nadjačala umetnost, iako je reditelj, uz pomoć sjajne ekipe glumica i glumaca, na scenu novosadske „Fabrike“ izveo sve ključne personae dramatis iz devedesetih i sa početka dvehiljaditih. Više je, međutim, udarao po znanim nam i kobnim patriotskim matricama koje u ovoj zemlji prikrivaju mnoga nepočinstva. Paković ih je prikazao onakvima kakvi vaistinu jesu – kao opasne klovnove, a ne onako kako si oni laskaju sebi – kao istorijske ličnosti.” Svetislav Basara, Danas, 8. oktobar

“Reditelj Gorčin Stojanović dodaje: “Mislim da je ova predstava potvrda da pozorište ima moć, isključivo i samo onda ako je samo pozorište. Ova predstava je odlična i ona je na visokom izvođačkom nivou”. “Norbert Šinković Radio Slobodna Evropa (6. 10)

“…predstava Zlatka Pakovića priziva demone koji se kikoću, cere, bauljaju, divljaju, šmrču, felaciraju, slave, urlaju i seru od sreće kroz fabričku halu u kovitlacu „mračnog kabarea” ovog pozorišta koje ne zna za milost. A i zašto bi? Demoni su pobedili, srpska Valpurgija je u svom čistom elementu. Đinđiću odajemo poštu ćutanjem dužim od minuta, tokom kojega svako od nas iz publike zabada pogled u beton i stidi se, za sve ostale, oduvek i zauvek.” Novica Milić, peščanik.net, 14.10.

Pridružite se Facebook eventu.